Za Srbiju kao zemlju kandidata za članstvo u EU u ovoj fazi pregovora veoma su važne vremenske odrednice za pristupanje Uniji i s punim pravom može da traži i očekuje izvesnije rokove, izjavila je danas ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Na otvaranju sedmog sastanka Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU - Srbija, Joksimović je rekla da ako se od Srbije kao zemlje kandidata za članstvo u EU traže rokovi i poštovanje rokova onda s punim pravom Srbija u partnerskom odnosu, kao zemlja kandidat može da traži i očekuje izvesnije rokove.

- Morate da imate kredibilne odgovore kuda vodi ovaj proces - rekla je Joksimović i navela da bi to doprinelo većem entuzijazmu i dalo bi veći zamajac reformama, ali i očuvanju kredibilteta procesa proširenja i politike proširenja EU koju je nagovestio predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.

Ocenila je da “politička uranilovka” u politici proširenja EU nije dobra jer, objašnjava, može da potceni jedne, a preceni druge kandidate.

Navodeći da uvažava potrebu da region zapadnog Balkana sarađuje, Joksimović kaže da “politička uranilovka nije najsrećniji pristup”, te da je kriterijum pojedinačnih vrednovanja zemalja kandidata za članstvo u Uniji jedini validan kriterijum.

Bugarska, navodi ministarka, koja od 1. januara preuzima šestomesečno predsedavanja EU, najavila je samit zemalja zapadnog Balkana u Sofiji, te izrazila očekivanje da taj skup “neće biti obeshrabrujući za one koji najviše napreduju”.

Istakla je i da izjavu Junkera o 2025. godini kao najboljem scenariju za pristupanje Srbije i Crne Gore Uniji ne bi trebalo razvodnjavati i relativizovati.

Navela je i da je ranije postojala praksa davanja nekih rokova koji su se na kraju ispostavili kao nerealni, preambiciozni, populistički i demagoški u tom trenutku, te istakla da su u ovoj fazi pregovara i nakon svega što se dešava i unutar EU i zemalja kandidata u regonu zapadnog Balkana vremenske odrednice veoma važne.

Ministarka kaže da ako zemlja uđe u proces pridruživanja koji podrazumeva transformaciju i reforme onda mora da imate kredibilan odgovor druge strane kuda taj proces vodi i u ko trenutku možete da očekujete priključenje.

Istakla je da sam proces proširenja podrazumeva i članstvo.

Ocenjuje da je dobar trenutka za sumiranje 2017. navodeći da je u porcesu pridruživanja bilo i dobrih stvari, uspona ali i padova, te da je bilo i razočarenja u pogledu otvaranja broja poglavlja.

Podsetila je da je u 2017. Srbija otvorila ukupno šest poglavlja, od čega četiri za vreme predsedavanja Malte, a nedavno dva poglavlja za vreme estonskog predsedavanja, ali da je tada Srbija posle poruka visoke predstavnice EU Federike Mogerini da je Srbija ostvarila ekstremni napredak i izjave Junkera s pravom očekivala da će tada umesto dva, biti otvoreno ukupno tri poglavlja.

- Zemlje članice EU su drugačije odlučile. Nećemo tugovati - kaže Joksimović i pita zašto postoji ta skučenost u razumevanju otvaranja poglavlja koja su, kaže, najbolje sredstvo za monitoring i praćenje reformi.

Otvaranje šest poglavlja u 2017. nije loš skor, kaže ministarka i ističe da je moglo i bolje.

Ona je navela da će Vlada Srbije raditi sve što je do nje da ubraza proceš pridruživanja, te istakla da će Srbija tokom bugarskog predsedavanja EU koje preuzima od 1. januara imati spremne pregovaračke pozicije za tri poglavlja i to poglavlje 33 koje se odnosi na budžetske i finansijske odredbe, poglavlje 9 - finansijske usluge, sektor bankarstva i osiguranja i poglavlje 13 - ribarstvo.

Istakla je da se radi intenzivno i na drugim poglavljima, te da je nesumnjivo da će Srbija imati spremne još tri ili četiri pregovaračke pozicije.